БОЖИЋНА ПОРУКА: „Ко је сигуран у својој породици, ко је
здрав у телу и ко посједује довољно да преживи, као да посједује сва добра овог
света“
За срећу овоземаљску нам треба сасвим мало. Слободан човек
не зна шта је неслобода, па слободу ни ценити не зна. Здрав, не размишља о
здрављу, болест му на ум падне ретко, а тек кад се разболи здравља свестан
постане. У болести постане свестан онога који болест даје а ретко се пита
одакле здравље. Тек кад за преживети нема, кад глад осети, постане човек
свестан безвредности много чега за чим је у стању ситости жудио.
Бог је послао свог Јединородног сина Господа нашег Исуса
Христа да нас одгоји, да нас васпита, а то значи, да захвални будемо и да
благодати које су нам подарне, а за које мислимо да се подразумевају, ценимо.
Господ је рекао: „Ко је сигуран у својој породици, ко је здрав у телу и ко
поседује довољно да преживи, као да посједује сва добра овог света“.
Заиста, за чим жуди
потлачени, шта би све за здравље дао болесни и шта вреди све што нас окружује
ако глад утолити не можемо? Људи се хиљаду пута више труде да стекну
материјално него духовно богатство, мада је сасвим сигурно да нама срећу
доноси оно што јесмо, а не оно што имамо.
Долазак Богомладенца Исуса на земљу има за циљ да људима
покаже управо тај пут ка овоземаљској срећи. Свака неравнотежа од среће нас
удаљава. Кад се запостави духовно и на грех се навикне, срећа ту не станује.
Није Бог забранио овоземаљска добра, нити ограничио њихову количину, све док су
на праведан начин стечена и док се у оквирима од Бога задатим троше и користе.
Несрећа је у прекорачењу границе, Божијим заповестима нас Господ учи да
родитељима и ближњима добро чинимо, поруке јеванђеља нам говоре дјецу рађате у
хришћанском браку, напуните земљу и владајте у доброме њоме.
Ја сам пут истина и живот говори Господ. Један је Пут на
којем се срећно живи.
Да би у свим нашим кућама у којима нам је живети, срећно
живели, Бог нам наређује, да верујемо и молитву узносимо. Веровање је темељ
срећи, јер је верник, како каже Господ увек задовољан. Кад га добро задеси,
захвалан је а и кад га невоља снађе задовољан је, јер веровати значи - у Божји
промисао веровати. Да би у свим кућама у којима нам је живети, живели срећно,
да родитељима нашим добро чинимо, нашим ближњима да будемо на помоћи заповеда
нам Господ.
Зар је могуће бити срећан ако то и родитељи и ближњи наши
нису, а њихова срећа добрим делом зависи од нашег односа према њима. У борби за
материјална добра, данашњи човек све више запоставља истинске, праве вредности.
Прави верник то зна, и зато не трага за срећом на странпутици.
Човек некада мисли да
је и остварио нека материјална добра и то назива срећом и задовољством али у
тој неутаживој потрази за материјалним добрима у грех све дубље тоне, а грех
га, сигурно је то, од среће удаљава.
Бог нам, среће наше ради, заповеда: „Не приближавајте се
неваљалштинама (неморалу), ни јавно ни тајно“. Добра дела, а не грех,
доброчинство, а не сагрешења. Добра дела и доброчинство пространим чини наша
прса, срећним нас чини доброта. Грех нас гуши, стеже и несрећу нам доноси.
Осим тога и немоћнога заштитити је срећа. Осећате се срећним
зар не, кад неком помогнете? А како се осећа онај који од немоћног, слабог,
незаштићеног, узме, отме, присвоји? Не жудите за оним што имају они који су
неправедно и на недозвољен начин стекли. Они упркос богатству своме, сигурно
срећни нису. Да би срећу живели у кућама свим у којима нам је живети, Бог нас
упозорава да ни до чега преваром не долазимо. „На литру и кантару не варајте“.
Ето, то је Прави пут, то је срећи пут. У данима смо одабраним, сад радосним.
Верничке душе нашега народа с нестрпљењем чекају долазак Исуса Христа - Божић.
Има ли ишта да нас јаче и снажније враћа равнотежи између тела и душе, и да нас
јасније учи, да нам срећу доноси оно што јесмо, а не оно што имамо, од
празника Божића. Срећа је тражење унутрашњег задовољства, а не задовољавање
неутаживе жеље за спољашним стварима.
Испунимо Божје
заповести и клонимо се онога што нам Господар наш забрањује. Циљ сваког, па и у
Божићној радости је богобојазност, а она је нужна како бисмо се од греха
удаљили и срећу остварили. Њу, богобојазност у овим одабраним данима јачајмо, а
у Божићу до крајњих граница се њоме наоружајмо. Нека и у нашем друштву и нашој
Домовини буде боље, да се сви труде у бескомпромисној борби за вредности којима
нас је Бог учио. Најлепше је у
властитој земљи. Овде у Западном Срему, у Илоку на обронцима Фрушке горе и
обалама Дунава само храбри устрају и верни опстају. Новорођени Спаситељу
наш помози нам у томе. Амин
Сложно и радосно рецимо : МИР БОЖЈИ- ХРИСТОС СЕ РОДИ! Ваистину се роди!
Прота илочки;
Прота Предраг Азап
17.12.2019.
Коментари
Постави коментар